Jokićeve sportske visine i ljudske niske
Nikola Jokić je ostvario svoj 182. triple-double u meču protiv Chicago Bullsa 22. aprila 2017. godine, čime je oborio rekord mladog Oscara Robertsona. Ova pobjeda (136:120) bila je trenutak ponosa za tim, ali je nažalost bila zasenjena neočekivanim postupkom srpske košarkaške zvezde prema svojim mladim obožavaocima.
Srpski junaci bez junaka
“Svet se često divi talentu, ali pravi heroji su oni koji prepoznaju vrednost svog naroda.”
Deca iz folklorne grupe „Tromeđa” doputovala su svežih emocija i očekivanja iz Indianapolisa, nadajući se susretu sa svojim idolom. Umesto toga, doživeli su razočaranje koje će nositi sa sobom po povratku kući. Jokić, koji je imao priliku da se susretne s njima, ignorisao je decu puna nade, prolazeći pored njih bez i jedne reči.
Sličnost s prošlošću
Ova situacija nije nova. Godinu dana ranije, na istom mestu, više od 300 dece čekalo je da upozna tadašnjeg MVP-a. Jokić se nije odrekao ni nekoliko minuta svog vremena. Mnogi mališani zaplakali su, traumatizovani odsustvom pažnje od svog junaka.
Pravi junaci
Košarkaš Nikola Vučević, iako reprezentativac Crne Gore, postao je pojam onoga što znači biti velik čovek. Njegova spremnost da se fotografiše i razgovara s decom donela je osmeh i sreću, kontrastujući s Jokićevim ponašanjem.
Navijači u zatišju
Na kraju utakmice, više od hiljadu navijača srpskog porekla okupilo se da pruži podršku Jokiću. Ipak, simpatije su se pretvorile u tišinu kada je superstar prošao bez pozdrava. „MVP, MVP!” uzvici su se izgubili u tišini koju je Jokić stvorio svojim odsustvom.
Zaključak
Nikola Jokić jeste nezaobilazna figura u svetu košarke, ali se čini da je zaboravio važne lekcije koje dolaze sa slavom. Kako bi postao ne samo vrhunski košarkaš, već i istinski velikan, mora se setiti svoje zajednice i korena. U suštini, veličina se meri i onim što radimo van terena. Samo tako će biti istinski slavan, i to ne samo kao sportista, već i kao čovek.
